U mom zivotu se pojavio jedan ”djecak” od juna 2013. godine,pisali smo 3 mjeseca,kao prijatelji,zvao me na izlazak ali nisam marila za to,nisam htjela,uvijek sam se na neki nacin ”izvlacila” ,nisam pristala nikada,onda sam pocela vezu u 8 mjesecu sa drugim momkom,to je kratko trajalo,nije mi nista znacilo,ali taj ”djecak” se meni vise nije javio,onda je i on zapoceo vezu sa nekom drugom curom,ubrzo su propale te veze,i moja i njegova.Nismo se culi dugo,tek nekad prije praznika (Bajrama),poceli smo pisat ponovo,malo,ali je bilo dovoljno,da mi se polako iz dana u dan uvlaci pod kozu.Nisam znala ni kako taj moj ”djecak” izgleda,culi smo se samo na facebook-u,i dosao je i taj praznik nas,Bajram,sreli smo se po prvi put u zivotu,i prvi put se upoznali nakon toliko vremena,bio je preko puta mog stola u jednom klubu u kojem sam bila ja i moje prijateljice,sa jos nekoliko momaka,on je meni prvi put prisao,ali i tad’ nisam znala o kome se radi,tek nakon par sati prijateljica mi je rekla o kome se radi,da je to taj moj djecak 
i noc poslije toga,on se meni javio,pisali smo dugo i tako iz dana u dan smo se zblizavali,i postajali bitni jedno drugom,,bar sam tako mislila,izgledalo je tako,valjda…onda su poceli cesti izlasci,prvo je dolazio kod mene i mog’ drustva,a kasnije smo sami..i pricali smo svaku noc,do kasnih sati,on zivi puno dalje od mene,ali idemo u istu skolu,svaki petak je bio nas,ostajao je duze da bi bio sa mnom,a prije je jaako rijetko ostajao,poceli smo 24.10.,iz dana u dan mi je ppostajao sve drazi i drazi,nisam mogla zamisliti dan bez njeg,ali sam svaki dan bila odvratna,ljuta,sitnica mi je bila potrebna da se naljutim,i stalno su bile neke svadjje,jednom smo prekinuli,on se udaljio od mene skroz,bio je jako drzak i grub prema meni,i ja to niam mogla izdrzat ii ostavim ga,tek nakon par dana sam saznala sta se zapravo s njim desavalo od njegove skolske drugarice,bila sam jako potreseba,tesko mi je palo jer on meni nije rekao za taj razlog,i doslo je do pomirenja opet.Par dana je bilo sve odlicno,i opet je pocelo isto,stalne svadje,prepirke oko glupostu,moja ljubomora,njegova,i tako u nedogled,i jednog dana kada smo bili skupa,pomenuo je moje roditelje meni je to u tom montu izgledalo bas grubo i uzasno,i naljutila sam se nisam htjela ni pricati s njim,on je poceo da psuje,bio je strasno ljut,ja ga onakvog nikad nisam vidjela do tada.Bili smo par dana u vezi nakon toga,i on je mene ostavio,u tom svemu je sva krivica pala na mene … to mi je jako tesko palo,naajteze mi je padalo to sto se on strasno promijenio,prije je bio jaako pazljiv,zahvaljivala sam Bogu sto mi je poslao osobu poput njeg,sve sam mu mogla reci,bio je uvijek tu,da me nasmije,da me saslusa,da mi pruzi podrsku i bilo mu je dovoljno da me vidi samo 5 minuta svaki dan,malo je reci da je bio predivan.Onda nakon tog’ prekida smo se culi i dalje,ali to su i dalje bile svadje,stalne,bezrazlozne,on se javi i napada me i dalje,i tako iz dana dan,kad ga god pitam sta se desava s njim,zasto se promijenio,nekad mi kaze ne znam,nekad mi kaze ja sam uvijek takav bio,ali nije ja znam da nije,kad sam mu god govorila da mu nije stalo do mene i do nas,uvijek je bilo izvlacenje s njegove strane.Jedan dan sam srela djevojku od njegovog najboljeg druga koja mi je rekao ”Sokirat ces se veceras kad ti se jave oni nasi” , tako je i bilo,javio mi se njen momak i rekao mi kako se moj ”djecak” kaje za sve,i kako bi volio da ponovo budemo skupa,ali meni je jaako smetalo sto on to mene nije pitao,to sam smatrala djecijim ponasanjem,i javila sam se njemu sutradan,i on mi je priznao da je sve to rekao ali kao da je to navodno sve bio trenutak slabosti,i onda je i tad’ pocela prepirka,oko svega,ja mu se ne javim par dana,ne cujemo se par dana i onda on pokusava nesto,i eto na tu svadju smo stavili tacku i na nas odnos,i na bezuspjesno pomirenje,srela sam ga danas u kaficu gdje je bio s tim najboljim drugom sto je pokusavao da nas pomiri,i taj njegov drug je dosao do mene,dugo smo pricali,a njegov pogled mi je nekako pokazivao neko razocaranje,ni sekund srece nisam vidjela na njegovom licu,samo je palio cigareti iza cigarete,i kada je izlazio,pogledao me,i kad je poceo da otvori vrata okrenuo se i pogleda u mene i ja sam tada okrenula glavu,ni sama ne znam zasto ali sam morala,ovaj osjecaj me gusi,ni sama ne znam sta da mislim ni sta da radim,samo znam da mi strasno nedostaje,i da ce mi srce puci bez njegovog zagrljaja …treba mi savjet sta mi je ciniti dalje,ja sam u zabludi zalutala sam skroz,sigurna sam da ga volim,na poseban neki nacin,i pokazala sam mu to,jer sam prelazila preko dosta stvari..to je sve.Unaprijed,zahvaljujem
Donna odgovara:
Draga moja sve je to dio života dio ljubavi, ljudi se vole i mrze. On očito ima neki problem malo dublji i lakše mu je komunicirati preko interneta nego fizički. sigurno je prošao neku traumu koja ga je jako zasmetala i zbog koje je nesiguran. Sama si primjetila da u fizičkom kontaktu on kod tebe probudi ljutnju, ljubomoru, dakle on ima neki problem, a ne ti. Postoje tako neke osobe u životu koje nam se uvuku pod kožu, ali kad promislimo zdravim razumom, shvatimo da je nemoguće biti uz njih. Nadam se da si i sama to shvatila, život ide dalje, mlada si i svakako ljubavi i sreća je pred tobom, tvoja savjetnica Donna!
The post Ljubavni savjet,šta činiti dalje? appeared first on Pitaj Donnu.